Microorganizmi i protozoe: Leishmania (leišmanioza)

Leishmania spp. je protozoa iz clase kinetoplastida čija je glavna anatomska odlika posedovanje kinetoplasta- organele čija je funkcija i građa analogna mitohondrijama. Ne poseduje bič kao ostale forme pripadnika kinetoplastida već je incestirani organizam koji se pasivno kreće. Parazitira u telu većine kičmenjaka, najčešće sisara, i izaziva bolest leišmaniozu. Karakteristično je postojanje prenosioca leišmanije koga predstavlja ženka mušice Phlebotomus papatasi, koja živi u tropskim i suptropskim predelima.

Neke od formi leišmanije poseduju tzv. undulentne membrane nastale srastanjem biča sa lorikom - spoljašnji omotač organizma.

Zdrav čovek se zarazi posle uboda zaraženog flebotomusa koji pri ubodu ubacuje parazite u kožu. Kod mediteranskog tipa bolesti lanac infekcije najčešće čini pas – flebotomus - pas, a čovek se slučajno uključi u lanac. Kod tzv. indijskog tipa kala-azara lanac infekcije se održava na relaciji čovek - flebotomus - čovek. Izuzetno retko je moguć prenos sa čoveka na čoveka putem transfuzije zaražene krvi, igala kontaminiranih zaraženom krvlju, sa obolele trudnice na plod i seksualnim kontaktom.

Phlepotomus papatasi

Lajšmanioza se javlja u tri oblika:

KUTANA (KOŽNA)
MUKOKUTANA (KOŽNO-SLUZOKOŽNI)
KALA-AZAR (“ CRNA SMRT”, SA ZAHVATANJEM ORGANA)

Godišnje u svetu oboli oko 1,5 miliona osoba od kožnog oblika lajšmanijaze, i oko 0,5 miliona osoba od kala-azara.
Vreme koje protekne od infekcije (ujeda zaraženog flebotomusa) do pojave prvih simptoma bolesti (vreme inkubacije) iznosi od 7 dana do nekoliko meseci za kožnu lajšmaniozu, od 10 dana do nekoliko godina za kala-azar.

Oboleo čovek je zarazan za flebotomuse od nekoliko meseci do 2 godine. Tako je neko zarazan i u slučaju parazitonoštva („uspavane“ lajšmanije u ćelijama ne daju tegobe i znakove bolesti).

Kožni i kožno-sluzokožni oblik - Posle bolnog uboda nevida stvori se čvorić na koži koji je najčešće bezbolan i koji se narednih dana širi i nekada ulceriše (stvori se jedna ili više rana koje liče na vulkan - sa uzdignutim ivicama i centralnim kraterom). U toj regiji limfni čvorovi mogu biti uvećani. Do izlečenja dolazi ili spontano ili zahvaljujući sprovedenoj terapiji. Nelečene promene mogu trajati mesecima, pa i godinama. Promene na koži je bolje lečiti nego pustiti da spontano zacele jer mogu ostati ružni ožiljci. Tako ne postoji mogućnost da parazit ostane u organizmu sakriven i posle povlačenja promena na koži, i da ne dođe do recidiva (vraćanja bolesti u slučaju pada imuniteta) posle dugo vremena na istom mestu.

Kala-azar ili „crna smrt“ - To je najteža forma ove bolesti. Parazit napušta kožu i napada organe imunološkog sistema. Javljaju se povišena temperatura, uvećana jetra, slezina i limfni čvorovi. Ako se ne leči dovodi do teškog hroničnog oboljenja praćenog tamnom pigmentacijom kože, ekstremnim mršavljenjem i malokrvnošću koje se završava smrtnim ishodom.

Ostale forme leišmanije:

Leptomonas (poseduje bič sa zadnje strane tela)